Умјесто симпатичног увода, новинари га у жаргону називају и мамац, из оправданих разлога поставићу вам два питања:
       
1. у малој, ратом разореној и осиромашеној земљи у транзицији, услови образовања у високошколским установама су: а) готово идеални; б) лоши, али образовани кадар је неопходан за развој и просперитет државе и друштва; ц) као и обично, немам мишљење?
2. у тим истим условима егзистира, тек десет година, једна од таквих високошколских установа и има добру перспективу да ускоро стаса у савремену образовну јединицу по свјетским стандардима. Ову високошколску установу ћете а) подржати у превазилажењу објекивних проблема проистеклих из горе наведених разлога;  б) под хитно примјенити радикалне мјере и онемогућити школовање високообразованог кадра, увијек дефицитарног на тржишту;  ц) као и обично, немам мишљење.
А, сада прочитајте интервју како бисте били сигурни у исправност ваших одговора. И, никада немојте допуститити да ваши одговори буду под "ц)".

Које су све активности реализоване током Вашег десетомјесечног мандата и како изгледа концепт плана за наредни период?
Проф. др М. Станковић: Десет година рада факултета обиљежили смо радно и свечано. Дана 18.12.2006. године одржана је Свечана академија са низом пратећих активности.  Публикована је Монографија у којој смо приказали наш развој током протеклих десет година, од просторних рјешења, преко наставних планова и програма, ангажованих кадрова, постдипломских студија и цјелокупног напредовања. Осликали живот и рад на факултету, сарадњу са привредом, истакнули признања, награде наставника и студената, те климу на факултету. Публикован је и први Зборник на тему ретроспективе развоја научне мисли на Архитектонско-грађевинском факултету са јасним визијама по специфичним подручјима. Други, свечанији дио овог јубилеја реализован је у Банском двору гдје је уприличена промоција диплома,  а најбољи студенти су награђени. Нашем позиву су се одазвали представници са свих арх.-грађ. факултета из региона. Шира јавност је пронашла своје мјесто у оквиру ових манифестација. У адаптираном простору унутар бивше касарне Врбас организована је изложба студентских радова. Уз сталне поставке имали смо још једну актуелну изложбу и предавање др Љиљане Благојевић на тему Актуелна проблематика савремене архитктуре са освртом на Републику Српску , које су пажљиво слушали и они који нису градитељи. Дакле, све манифестације свечаног и радног карактера биле су у циљу успјешнијег обиљежавања значајаног јубилеја.
У моменту преузимања дужности декана, 26. маја 2006.године, затекао сам јако лошу кадровску, техничку и просторну структуру. Факултет није имао ни једног стално запосленог професора, али ни виших асистената. Данас је ова структура знатно боља, седам професора је стално запослено на факултету и десетак професора са Универзитета у Бањалуци. У складу са новим Законом ми смо интегрисани у Универзитет, тако да поменуте професоре  са Универзитета у Бањалуци можемо преузети. У преговорима смо са Ректоратом и Министарством како бисмо осигурали законске предуслове за додјелу звања доцента кадровима са значајним реализацијама, али без докторске титуле, што је пракса у Београду.
Прошле године смо уселили у нови простор, адаптиран унутар бивше касарне Врбас у Другом студентском кампусу, површине 1200м2. Додјељена су нам још два објекта - некадашњи магацински простор и бивша тенковска радионица које планирамо прерадити у складу са усвојеним регулационим планом. Циљ нам је да до нове школске године завршимо оба објекта (нову зграду Факултета и адаптирани објекат будућег Института градитељства).
 
Урадили смо и нове наставне планове и програме. Уписана је прва генерација студената Грађевинског одсјека по правилима Болоњске декларације, а већ трећа генерација Архитектонског одсјека се школује по "Болоњи ". Управо се завршава нови наставни план и програм за четврту и пету годину намијењен тим генерацијама.
Унапређење наставе је значајно због нове подјеле на студијска подручја којима руководи одговорни наставник. Усаглашавањем унутар области сваког семестра подигнут је квалитет наставе. Умјесто великог броја испарчаних предмета студенти данас имају студијско подручје са више наставних јединица које усаглашавају, нема понављања и празних ходова. Настава студијских програма је интерактивна, чак и када је ријеч о областима изразито теоретског карактера.
Увели смо обавезну праксу, јер нам је циљ повезати теорију с праксом на нашем факултету. Код увођења праксе, очекујемо свесрдну помоћ градитеља (људи из привреде) уз Министарство, а која је већ резултирала успјешним обиљежавањем јубилеја десетогодишњице, али и обновом нових просторија факултета.
Генерално, изузетно је комплексан процес образовања будућих инжињера по Болоњском моделу и захтијева значајна финансијска средства. Опредијелили смо се за наставни модел који налаже практичан рад студената већ од треће године. Наравно, подразумијева се и стална сарадња са Институтом градитељства РС, који планирамо основати на принципу јавног/приватног партнерства. Овде ће се студенти моћи упознати са свим сегментима праксе и активно учествовати у њиховом рјешавању. Изборни предмети и дипломски задаци нису прецизирани. Студенти бирају предмете и теме унутар области, а програми су у складу са приједлозима које наставници нуде сваке школске године, али и са актуелним трендовима. Дали смо усмјерења која ће бити уписана у додатак дипломи, на Архитектонском одсјеку из области архитектонског пројектовања, инжињерства и урбанизма. Односно, на Грађевинском одсјеку саобраћајно усмјерење, хидротехничко и конструктивно усмјерење. Сматрамо да инжињери треба да се усмјеравају  кроз праксу, али то почетно усмјерење које је уписано у "додатак дипломи ", кроз које су интензивније прошли у завршним годинама, даје им могућност да брже напредују у тим областима. Цијели овај процес образовања је у директној спрези са праксом, па с поносом истичем да је овај факултет најперспективнија институција на Универзитету, јер ни једног инжињера архитектуре и грађевине нема на Бироу, а показало се да су наши студенти, јако успјешни инжињери у пракси.
 
Какве су промјене услиједиле усвајањем Болоњске декларације  на АГФ-у и да ли Ви, као грађанин, оцјењујете "Болоњу "  као позитиван процес?
Проф. др М. Станковић: Ми живимо у Европи, а и политичка опредјељења наше државе су усмјерена ка Европи, односно, ка интегрисању у ЕУ. Према томе, не можемо измишљати топлу воду. Европа има своје стандарде - еврокодове и ако желимо ући у ЕУ, морамо пратити те токове. Болоњска декаларација је процес уједначавања стандарда на свим факултетима и остваривања транспарентности или проходности, тј. размјене студената. Основни принципи су јасни – да се образује инжињер спреман за праксу у складу са потребама. Више нема класичног система студирања. Групе студената се значајно смањују, умјесто еx-катедре студент и професор су партнери који размјењују искуства, дискутују, полемишу. Раније смо имали систем образовања које је захтијевало стицање  знања у циљу полагања испита, а Болоњском декларацијом принцип стицања знања је у циљу његове успјешне примјене у пракси. У том процесу учествују и студенти и наставници. Сматрам да је "Болоња " за наш факултет и технику велики напредак. Али, то је екстремно скуп процес који захтијева значајна средстава и услове да би био одржив. Немогуће је по новим принципима радити са групама од по стотину студената. Групе за вјежбе морале би бити формиране од пет до петнаест студената, за предавања до педесет студената. То су нормативи који ће морати бити оствариви. Дио приче односи се на будући Институт градитељства РС у којем би пројекти, од стратешког интереса, свакако морали да буду при факултету који ће помоћи властима у заштити јавног интереса и подићи квалитет. Односно, код креирања стратегија помоћи у припреми техничког дијела, даље, код стандардизације, контроле квалитета, надзора, ревизије и других активности стратешки важних за државу. Окупљамо и едукујемо кадар неопходан за те активности. Веома је битно праћење актуелног стања и у том смијеру имамо у наставном плану разрађене програме у којима се те актуелне теме јављају. Циљ нам је да образујемо профиле по потреби привреде и тржишта, а с друге стране, инжињери архитектуре, грађевине и геодезије се морају константно образовати.
За реализацију докторских студија све је припремљено. План и програм је усвојен на Вијећу факултета, чекамо да се оконча процес интеграције Универзитета и не постоји ни један разлог да тих студија не буде ове године. Докторске студије на нашем факултету биће реализоване у сарадњи са Архитектонским факултетом Универзитета у Београду.
 
Коментар на став, присутан у јавности, о укидању АГФ-а?
Проф. др М. Станковић: Што се тиче тог става, мислим да је злонамјеран. Очигледан је велики помак на Факултету остварен у релативно кратком периоду. Поједини медији доносе самостално закључке у име Универзитета без провјере чињеница, на принципу рекла/казала. Ускоро ћемо организовати пресс конференцију ( Министар, Ректор, Декан ) са потпуним извјештајем о кадровима, условима рада, оплемењеном фонду стручне литературе, о сарадњи са другим институцијама, о пројектима које реализујемо, о свим резултатима које смо до сада постигли – наши асистенти и студенти остварују запажене наступе на конгресима, конкурсима у Бањалуци и по земљама Европе. Генерално, резултати су евидентни. Кадар је млад и перспективан. Једино нам недостаје пар година. А, до тада ћемо сигурно имати 80% стално запосленог кадра, јер сад већ имамо преко 50% - говорим у смислу завршне фазе интеграције нашег факултета са Универзитетом, а по Уредби, већ сада је остварена прихватљива структура кадрова. Како је евидентна дефицитарност кадрова у области геодезије, нови Одсјек (за геодезију) је оправдан, јер, коначно, нема ни планирања ни градње без геодезије, односно, примјењене геодезије. Напомињем да ће се и настава на планираном трећем Одсјеку од 60 до 80% преклопити са наставом Одсјека за грађевину.
Морам истаћи да је, и поред свих проблема на факултету, евидентно залагање предавача и студената да постигну што више успјеха у овако тешкој ситуацији. Ја сам оптимиста, иначе се не бих у овој мјери ангажовао.
Ми смо први понудили министру Касиповићу и Ректорату идеју јаног/приватног партнерства и сматрамо да сва наша теоретска достигнућа морају бити провјерена и у пракси. И, не желимо да образујемо кадар који није способан за ангажовање у привреди, али желимо да сачувамо аутономију Универзитета, односно, профилисање тог кадра. Велика је срећа што ће велике инвестиције бити уложене у РС и ми смо спремни да радимо, помогнемо, унаприједимо и зарадимо. Ако будемо пасивно чекали да се поправи стање у буџету, овај Факултет ће почети да назадује. Мислим да наш приједлог може бити добар рецепт и за остале факултете, тј. организационе јединице Универзитета у Бањалуци.
 
Зашто оцјењујете првонаграђени рад на Конкурсу за реконструкцију и ремоделацију тврђаве Кастел као најбољи, које су његове вриједности?
Проф. др М. Станковић: Административна служба Града је направила добар потез расписавши Конкурс за ревитализацију и ремодулацију тврђаве Кастел, јер Кастел је већ дуго година изолован од града и препуштен самом себи. Више пута сам поновио да Бањалука почиње са Кастелом, гдје јој је и историјски центар, и завршава са парком Младен Стојановић. Мислим да је прави тренутак да се Кастел интегрише као акцент у простору центра Бањалуке. Досадашње интервенције и урбанистичка рјешења су га у значајној мјери заобилазила и изоловала. Сматрам да интервенција мора ићи до те мјере да се сви елементи тврђаве прописно заштите, али треба да се води рачуна о одрживости. Често се дешава да се објекти заштите законском регулативом и да тај објекат, као заштићен, на крају пропадне. Тврђава Кастел фантастично изгледа, само треба увести живот унутар њених зидина. Сматрам да је спој старог и новог са прихватљивим материјалима сасвим оправдан. Изградња мора бити до разумне мјере са могућношу да се сви синергетски ефекти искористе. Жири је одлучио да откупи све радове како би се све добре идеје могле искористити, што и јесте сврха конкурса. И сретан сам што се враћа вјера у конкурсе. У Књизи утисака нисмо нашли ни један негативан став, активности након Конкурса јавност је добро пропратила и спознала да су ауторске идеје дубоке, јасне и напредне. Преостао је тежи дио посла, али постоје јасне смијернице за добру реализацију од стране Конкурсне комисије.
 
Да ли сте Ви теоретичар, практичар или политичар?
Проф. др М. Станковић: (смијех) У политици нисам. Мислим да аутономија универзитетског професора мора бити сачувана. Опредјељење за струку и независан став је оно што његује универзитет. Мени је посебна част и задовољство да радим овај посао. Постоји више опредјељења – да брзо зарадите новац и да лагодно живите или да живите пристојно и образујете људе. Ја сам се, очигледно, опредјелио за ово друго.
 
Не могу рећи да ли сам теоретичар или практичар. Био сам практичар, као самостални пројектант, али сам се временом оспособио и за теоријску сферу струке. Но, свако теоријско знање које не прати практичну реализацију или доказивање у циљу унапређења постаје упитно.Имамо доста добрих инжињера, али нам недостеје европски и менаџерски пут да то уновчимо кроз конкретне захтјеве. И то и јесте смисао мог циља да помогнемо Влади и њеним институцијама едукацијом људи за израду пројеката како би спремно дочекали будуће инвестиције из фондова ЕУ.
 
Предајете студентима на Одсјеку за арихитектуру низ значајних предмета (Стамбене зграде, Развој и социологија насеља, Историја умјетности...). Коју нит суштине настојите уткати у менталне мапе будућих архитеката?
Проф. др М. Станковић: Настојим код студената потакнути филозофију инжињера коју сматрам неприкосновеном – приликом пројектовања сваког објекта мора поставити себе у предметну ситуацију и ако он није задовољан рјешењем онда нема право да га наметне другима. Само је то мјера и цијена успјеха. Погледајте колико имамо "болесних" објеката, "болесних" насеља која производе болесне људе. Морамо се борити за здравог човјека, за здрава насеља. А, архитектура је ту један од важнијих актера.
 
Евидентна је својеврсна сарадња са Урбанистичким заводом РС, а.д. Бањалука. Да ли сте задовољни резултатима сарадње?
Проф. др М. Станковић: Факултет не сарађује само са Урбанистичким заводом. Настојимо да остваримо партнерство са свим институцијама из области градитељства без обзира на власнички статус. Ми не смијемо бити схваћени као конкуренција. Бавимо се озбиљним послом који подразумијева визије, политике, стратегије, односно, унапређења стања области у којима имамо додирних тачака са свима. А, посебно што профилишемо, тј. образујемо кадар за те институције. И захваљујући политици заснованој на сарадњи сигурно ће бити остварени добри резултати и квалитетни инжињери спремни за праксу.