ПРВИ СЕМЕСТАР

ПРЕДМЕТ: Морфологија и типологија
НАСТАВНИК: проф. др Владан Ђокић, Архитектонски факултет Београд

Базирајући се на морфологији и типологији потребно је планирати и пројектовати мултифункционалан комплекс у савременом граду. Треба водити рачуна о дистрибуцији моћи у урбаном простору и феномену глобализације, с циљем стварања одрживог и прихватљивог амбијента за живот свих корисника.
Приступ истраживању: Програмска основа. Дефинисање оквира и структуре задатка. Идентификација услова окружења, структура проблема. Циљеви, методи и технике истраживања. Креирање рјешења: Концепти решења. Утицај нормативних елемената и стандарда. Модели и аналогије. Креативна истраживања варијабила, упоредна анализа. Валоризација и комуникација рјешења: Валоризација и избор рјешења. Развој рјешења. Контрола односа дијелова и цјелине. Образложење рјешења.

ПРЕДМЕТ: Методологиоја истраживања
НАСТАВНИК: проф. др Нада Лазаревић-Бајец, Архитектонски факултет Београд

2.1. Методологија научног истраживања историје, теорије и критике архитектуре
Појава, предмет, објекат као независни од субјекта. Образлагање става, аргументи и докази. Објектна стварност и објективна истина, откривање и доказивање. Коришћење научних појмова у области историје и теорије архитектуре. Стилско језичка и терминолошка истраживања извора и литературе, унапређивање података. Анализа графичких прилога, аутентичност интерпретације. Историјска анализа архитектуре као систематизација укупног градитељског искуства. апсолутна и релативна хронологија у архитектури. Архитектонско дјело сагледано у историјском контексту. Историјски контекст као резултат знања о појединачним примјерима. Уопштавање као искуствена подлога. Три нивоа сазнања о архитектури: опис појединачног дјела, историјски развој архитектуре и архитектонска теорија. Методологија истраживања историје стилова, историје грађења, историје архитектонских програма, историје семантичких односа и историје градитељских система. Теоретски ново стицања знања о односу постављеног задатка и његовог рјешења. Методологија критичке анализе појединачног дјела, епохе, личности и методе упоредне анализе. Прилагођавање филозофске, логичке, теореијско-мисаоне методе (индуктивно-дедуктивно, аналитичко-синтетичко, апстракција, компаративна, генерализација и специјализација, дескрипција, компилација и метода графичког приказивања) проучавању историје, теорије и критике архитектуре.

2.2. Методологија истраживања у архитектонском и урбанистичком пројектовању
Увод у методологију истраживања у архитектонском и урбанистичком пројектовању. Основна структура пограма прати преглед теоријске и критичке литературе која се односи на шири социо-економски и филозофски контекст знања у области архитектуре. Програм предвиђа испитивање различитих гледишта и постављање вредносних судова у процесу научног описивања и објашњења грађења средине и проблематике архитектонског и урбанистичког пројектовања, кроз које се студенти оспособљавају да одреде проблем истраживања и одговарајући метод истраживања.Програм обухвата двије међусобно повезане серије предавања са дискусијом: (1) методи модерног историјско-теоријског истраживања и (2) методи критичког истраживања. Циљ прве серије јесте истраживање методолошких веза између историјско-теоретског рада и архитектонско-урбанистичке праксе, а друге, развијање независних, индивидуалних теоријских приступа, кроз пажљиво истраживање и анализе архитектонско-урбанистичке праксе и примарних извора. Очекивани резултат, односно исход учења, јесте да сваки студент буде способан да артикулише савремене проблеме истраживања у архитектонском и урбанистичком пројектовању у односу на културно-историјску перспективу, да изабере одговарајући метод истраживања и да буде упућен на који начин истраживање добија погодну теоријску заснованост.

ПРЕДМЕТ: Дискурси истраживања-историја
НАСТАВНИК: проф. др Нађа Куртовић-Фолић, Архитектонски факултет Београд

3.1. Историјски дискурс истраживања
Основни елементи историјског дискуса у истраживању градитељства. Посматрање развоја архитектуре кроз историјске, друштвене, социјалне, политичке и културне појаве. Настојање и нестајање појединих градитељских облика у зависности од историјских околности. Утицај преломних историјских периода, догађаја и личности на градитељска схватања и архитектонско обликовање. Градитљско наслеђе као одраз времена, друштва, идеологија, схватања, вјеровања, научног и технолошког развоја. Анализа карактеристичних епоха и грађевина.

3.2. Антрополошко-културолошки дискурс истраживања
Истраживања антрополошко-културолошке димензије простора. Инструментални, сазнајни и нормативни аспекти културе и дисциплина архитектуре. Начин живота и однос према простору/насељу. Вриједност и потребе. Мултикултуралност и урбана култура. Глобализација, култура и грађење. Култура и урбана структура.

ДРУГИ СЕМЕСТАР

ПРЕДМЕТ: Пројектна анализа
НАСТАВНИК: проф. Бранислав Стојановић, Архитектонски факултет Београд

Активно учешћеу процесу пројектне анализе резултираће пројектовањем појединачне грађевине и простора различитих намјена (становање, пословање, образовање, рекреација, комуникација). У процесу се захтијева уважавање савременог архитектонског и урбанистичког пројектовања и уређења, с циљем стварања здравог и територијално прихватљивог развоја људи у простору.
Приступ истраживању: Програмска основа. Дефинисање оквира и структуре задатка. Идентификација услова окружења, структура проблема. Циљеви, методи и технике истраживања. Креирање рјешења: Концепти рјешења. Утицај нормативних елемената и стандарда. Модели и аналогије. Креативна истраживања варијабила, упоредна анализа. Валоризација и комуникација рјешења: Валоризација и избор рјешења. Развој рјешења. Контрола односа дијелова и цјелине. Образложење рјешења.

ПРЕДМЕТ: Теорија архитектонског и урбанистичког пројектовања
НАСТАВНИК: проф. др Љиљана Благојевић, Архитектонски факултет Београд

Појмовна разјашњења архитектонског и урбанистичког пројектовања као процеса, или о суштинској карактеризацији дјелатности. Једнакост и разлике између артистичке форме и формално научног изказа. Пререквизити за идејно пројектовање и развој идеја. Пројекат као модел – симулакрум стварности. Однос форма смисао код организације и обликовања простора. Структурални склоп и релација између утилитарних, физичких и изразних својстава дјела. Слојевитости архитектонске форме и организације простора, однос унутрашњих и спољашњих слојева дјела и однос дио - цјелина. Однос објективних и субјективних утицаја у настајању дјела (норме, стандарде, парадигме и др.). Рехабилитација и реинтерпретација меморије, универзално искуство грађења, дух мјеста и други утицаји. Лични поглед – ars poetika – услови за еменципацију од утицаја и одржање специфичности израза. Дијаграматски и идеографски елементи организације форме и композиције дела, а затим усложавање кодова. Тектонска суштина архитектонске форме и композиције. Структуралне карактеристике – мислити кроз материјал. Однос између јесте и изгледа – питања формализма. Принципи моделовања организације – уређеност, репетиција, посложавање, мултипликација, редукција, кристалисање, имплементација и др. Елементи организације облика и простора – планиметријске и стереометријске карактеристике, дефинисање поља, граница, читљивости, сликовитости, оријентисаности и др. Фиксно и флексибилно у организацији структуре и форме. Актуелност идеја и концепата рјешења – мисаони амбијент. Излазна архитектонско-урбанистичка контрола теме и могућности једносмјерног или вишеполарног завршног центрирања – финализација пројекта. Питања укупног схватања дјелатности и етички императив. Реалност и чин грађења.

Програм се заснива на разрађивању метода компаративне критичке анализе, која се у научно-истраживачком раду користи као средство за откривање експлицитних и имплицитних намјера и ауторских позиција у пројектовању грађене средине. Аналитички процес полази од разраде система категорија, компаративно испитујући одређене архитектонске категорије и његове варијетете као изразе и отјелотворења различитих историјских услова, ауторских концепција, односа према природи или контексту, употребе, односа према друштвено-економским условима или условима производње. У томе, значај аспекта јесте сагледавање архитектонско-урбанистичког пројектовања у односу на културно-историјску перспективу и доминантне филозофске дикурсе одређених историјских периода. Проучавање методологије архитектонско-урбанистичког пројектовања има слиједеће циљеве (1) да се архитектонско и урбанистичко пројектовање посматра као шири културни дискурс; (2) да се освијетле фине разлике у различитим приступима и (3) да се поучи њихов значај у остваривању квалитетне архитектуре.

ПРЕДМЕТ: Урбана социологија
НАСТАВНИК: проф. др Ксенија Петовар, Архитектонски факултет Београд

Социологија и архитектура. Развој социологије града. Социолошки приступ граду, урбаним процесима и урбаном животу. Породица – примарна и универзална друшствена група. Живот у граду, потребе људи са аспекта социологије, социјалне заштите, становања, рада и рекреације. Рад и производња – развој схватања о раду и становању-живљењу, са посебним акцентом на територијално одржив развој.

ТРЕЋИ СЕМЕСТАР

ПРЕДМЕТ: Методологија пројектовања
НАСТАВНИК: проф. Зоран Лазовић, Архитектонски факултет Београд

Студентима се пружа могућност да кроз сложен и комплексан процес пројектовања ријеше уочене дилеме и недоумице, као питање укупног схватања дјелатности методологије пројектовања, у виду етичког императива, уважавајући реалност, визију, оправданост интервенције и сам чин стваралаштва.

Приступ истраживању: Програмска основа. Дефинисање оквира и структуре задатка. Идентификација услова окружења, структура проблема. Циљеви, методи и технике истраживања. Креирање рјешења: Концепти рјешења. Утицај нормативних елемената и стандарда. Модели и аналогије. Креативна истраживања варијабила, упоредна анализа. Валоризација и комуникација рјешења: Валоризација и избор рјешења. Развој рјешења. Контрола односа дијелова и цјелине. Образложење рјешења.

ПРЕДМЕТ: Теорија и пракса одрживог развоја града
НАСТАВНИК: проф. др Ружица Богдановић, Архитектонски факултет Београд

Савремена мисао о насељу сагледава се кроз теорију и праксу одрживог развоја града. Да би обезбиједили дугорочне развојне перспективе граду неопходно је сагледати његову одрживост (кроз усклађивање економске, еколошке, друштвене и просторне-територијалне димензије која их обједињује). Одржива и прихватљива архитектура и урбанизам, здраво грађење, грађење у складу са окружењем, ресурси и дугорочно развојне перспективе, предмет су теоретских и практичних разматрања.

ПРЕДМЕТ: Планирање одрживог економског развоја у транзицији:
европска перспектива
НАСТАВНИК: проф. др Миодраг Вујошевић, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд

Анализирајући стање транзиције земаља у окружењу, пратећи нове облике урбане анализе, планирања и регулације настоји се успоставити институционални оквир, принципи и стандарди у планирању одрживог развоја те процјенити европске перспективе. Успостављају се приоритети на хјерархијским нивоима у одрживом економском развоју кроз период транзиције као стратешка опредјељења. Настоји се формулисати политика и програм у контексту политичког конфликта и конкуренције али и европских перспектива.

ЧЕТВРТИ СЕМЕСТАР

ПРЕДМЕТ: Архитектонско пројектовање-обнова и реконструкција
НАСТАВНИК: проф. Михаило Тимотијевић, Архитектонски факултет Београд

Сагледавањем ширих урбанистичко-архитектонских просторних цјелина –обнова и реконструкција заузима данас у области архитектонског пројектовања посебно мјесто. Сагледавајући сложеност цјелокупног процеса пројектовања студентима се пружа могућност да у конкретном и комплексном окружењу понуде визионарска и перспективна рјешења базирана на научно заснованој методологији.

Приступ истраживању: Програмска основа. Дефинисање оквира и структуре задатка. Идентификација услова окружења, структура проблема. Циљеви, методи и технике истраживања. Креирање рјешења: Концепти рјешења. Утицај нормативних елемената и стандарда. Модели и аналогије. Креативна истраживања варијабила, упоредна анализа. Валоризација и комуникација рјешења: Валоризација и избор рјешења. Развој рјешења. Контрола односа дијелова и цјелине. Образложење рјешења.

ПРЕДМЕТ: Регулатива у архитектури и урбанизму
НАСТАВНИК: проф. др Миленко Станковић, Архитектонско-грађевински
факултет Бањалука

Базирајући се на науци о простору, која се бави позицијом архитектуре као мултидисциплинарне дисциплине, анализом регулативе у ширем окружењу уочавају се различити приступи и сугеришу могући правци развоја. Сагледавајући архитектонско и урбанистичко пројектовање као процес, кроз факторе историјских дисциплина, филозофских дисциплина, социолошких и културолошких дисциплина, политичких и економских дисциплина, дисциплина које се баве перцепцијом и визуелним спознајама простора, географских дисциплина као и морфологије, технологије и информатике, екологије, и, на крају, одрживог развоја као савременог оквира који окупља разнородну структуру мултидисциплинарног приступа науци о простору настоји се створити неопходан законски оквир, као повољан услов проспаритета и хармонизације свих активности у простору. Посебан акценат дат је сагледавању архитектуре као дисциплине која поред просторне, обухвата и временску димензију, али и њен однос према друштвено-економском и актуалном тренутку. Сагледавајући архитектуру у контексту, као истраживачка област вишедимензионалног карактера, детаљном анализом постојеће регулативе и визионарским смјерницама развоја у будућности, студенти нуде конкретне могућности за помаке у струци, односно израду недостајућих градитељских правила, поучени искуствима већ прихваћених обичајних правила у овој области.

ПРЕДМЕТ: Естетика у архитектури и урбанизму
НАСТАВНИК: проф. др Владимир Мако, Архитектонски факултет Београд

Естетко-симболични дискурс истражувања бави се системским проучавањем аспекта симболике и естетике релевантних за архитектуру, урбанизам, као и конструктивно материјалне принципе. Проучавање ће се усмјерити и на теоретске односе филозофске и практичне естетске, као и за проблеме везане за однос естетике и симболике у теоретском и историјском оквиру. Посебна пажња ће се усмјерити на однос ових принципа и аспеката са процесом стваралачког дјеловања, као области интеграције различитих естетско-симболичних приступа архитектури и урбанизму.

ПЕТИ СЕМЕСТАР

ПРЕДМЕТ: Аспекти истраживања
НАСТАВНИК: по избору кандидата

По сопственом избору, студент бира област у којој се жели детаљније упознати са аспектима истраживања. Кроз специјализовану наставу кандидати добијау додатно и усмјерено спознање те смјернице за тематска истраживања, како би се припремили за одабир тезе.

ПРЕДМЕТ: Тематска истраживања у архитектури
НАСТАВНИК: по избору кандидата
КООРДИНАТОР: проф. др Миленко Станковић, Архитектонско-грађевински
факултет Бањалука

Студенти који су се опредјелили за тематска истраживања у области архитектуре, на основу претходних проучавања и усмјеравања кроз аспекте истраживања уз помоћ координатора и ментора прецизирају теме, врше селективан избор у правцу одабира тезе.

ПРЕДМЕТ: Тематска истраживања у урбанизму
НАСТАВНИК: по избору кандидата
КООРДИНАТОР: проф. др Владан Ђокић, Архитектонски факултет Београд

Студенти који су се опредјелили за тематска истраживања у области урбанизма, на основу претходних проучавања и усмјеравања кроз аспекте истраживања уз помоћ координатора и ментора прецизирају теме, врше селективан избор у правцу одабира тезе.

ПРЕДМЕТ: Тематска истраживања у инжињерским конструкцијама –
Рачунарска анализа инжињерских конструкција у архитектури
НАСТАВНИК: проф. др Драган Милашиновић, Архитектонско-грађевински
факултет Бањалука

ШЕСТИ СЕМЕСТАР

ПРЕДМЕТ: Израда докторске дисертације
НАСТАВНИК-МЕНТОР: по избору кандидата

По сопственом избору кандидата, из понуђених области истраживања и обављених тематских истраживања студент у сарадњи са ментором прецизира и приступа изради докторске дисертације.

Напомена:
Сви професори који би предавали на докторским студијама имају запажено практично искуство у планирању и пројектовању, учешће у међунардодним и домаћим пројектима, дио професора гостује на универзитетима у Европи, Америци и широм свијета, те посједују практична исуства у докторским академским студијима.